Zač ne prošećeš okolo Trsata

Kad prideš na Trsat magari i slučajno nisi pogrešil aš nisi mogal nać boje mesto na ken ćeš bit makar samo na uru-dve. A ako pak bivaš na Trsate moreš zijat na vas glas da si dobil glavnu nagradu na lutrije živjenja. Ma kuliko ovo zgjeda napuhano, tako ne mislin samo ja leh i mnogi čitateji Novega lista ki su Trsatu dodeli prvo mesto va lanjske ankete za najlepji del Grada Reki. I na mojen profile, na najdražen mi forume, piše poziv – Prošeći se s manu okolo Trsata.


To, okolo Trsata mislin na on đir ki dela kurjera, danas broj 2 a nekada 1, kad pul Orijentovega igrališta skrene va Mihanovićevu ulicu pa od Pariza gre po Rakovčeven šetalište da pride na Frankopanski trg pa otuda po Krautzekove opet do igrališta. Taj đir je dug oko 3 kilometri. Isti đir su od 1962. do 1972. vozili motoristi pred Prvi maj a va čast Dana oslobođenja Reki. Asi, ne samo na te trke, su bili Marijo Kosić i Branko Bevanda a mi mulci s Vežice smo navijali za našega suseda Paolota Marsanicha. Rekorder je bil Kosić ki je jedan đir pasal s neverovatnu prosečnu brzinu za trsatske prilike od skoro 130 kilometri na uru. Trke su prekinjene 1972. kad je bilo i mrtveh na njoj.
Kad smo već va đire, trebe zapisat i deli Trsata od keh neke i ja prvi put vidin da postoje. Gospa Larisa Grčić – Simeunović jih ovako navodi: Evanđelje ili Vanđelje, Dolac, Buč, Gradi na ili Kula ili Kaštel, Jog ili Boćarija, Varoš, Crkva, Bošket ili Pod svetim Jurjem, Bančići, Takala, Koprivić, Poklon, Cukavina, Škuja, Fratarsko, Vrlije, Francezovo, Dvorana mladosti ali i Njivina, Selo, Dolčić, Miš evo selo il i Še kuljevo, Hajdukova ili Hajdukovićevo, Rupno, Deksa, Kosovo ili Kosov klanac, Vojak i Pariz.

Neki judi po pokoru pridu na Trsat po skalini ki se službeno zovu Trsatske stube Petra Kružića. Njih da je 1531. počel delat junak z Klisa Petar Kružić. On je dal storit 118 skalini a pomalo su se dodavali se do 1930. kad jih je pobrojeno 561, kuliko jih je i danaska a od tega broja 22 su od ceste do crekve. Zadnjeh pet let sportaši teku po njih od Titovega trga nazgoru i pridu na vrh za 3-4 minuta. Ja mislin da nikad nisan po njih šal na zgoru.

Na vrh skal, na jednen vidikovce s kega bi se lepo videla Reka da je porušit dva-tri drva ka su tamo zrasla, postavan je kip Marije, ki je 2008. storil Željko Kranjčević Winter. Ta del Trsaćani zovu Bančići a malo niže pul Rakovčevega šetališta su dve klupe ke zovu Mići Bančići. Tu, zajno preko cesti je plesna škola va koj su se mnogi vadili plesat, najveć pred maturalnu zabavu.
Pul plesne škole su skalini za prit do crekve Majke Božje Trsatske. To je najstareje marijansko svetište va Hrvackoj. Tu, na Ravnice kako se ta del Trsata zove, da su na 10 maja 1291. anđeli prinesli svetu kućicu z Nazareta. Tuka je bila više od tri leta pa kad su anđeli dosti počinuli zanesli su kućicu preko mora skroz va talijanski Loreto. Se se je to povedalo med narodon pa su judi počeli prihajat na Trsat verujuć da je to znak milosti Božje. H temu je i tadašnji župnik Aleksandar čudotvorno ozdravel pa su verovali da će se to dogodit i njin i njihoven za ke su došli molit Majku Božju. Kućica se već ni mogla vrnut al je papa Urban V. poslal čudotvornu sliku Majke Božje s Isusićen ku da je naslikal sv. Luka. Evo, već više od 7 stoleć judi prihajaju na Trsat verujuć da jin Majka Božja more dat se ono ča jin rabi a najveć zdravje. Kuliko je crekva popularna, ne samo va našeh kraji, moren van prikazat z prve ruki. Nono od moje ženi je s vlakon dohajal iz Ljubljane va Reku i najprvo je šal pomolit se na Trsat a onda bi prišal knjin na Vojak.
Na meste kade je bila sveta kućica ondanji gospodar Trsata knez Nikola I. Frankopan je storil kapelu a Martin Frankopan je 1453. dignul crekvu i samostan za fratre ki su z Bosne pobegli od Turki na Trsat. Crekva i samostan smiron su se dozidevali a današnji zvonik i čelnu facadu crekva je dobila 1824.


Pul crekve je 2008. otprta Aula Ivana Pavla II. ka je storena po projekte Idisa Turatota a se va spomen na leto 2003. kad je papa bil tu, na Trsate. Pred aulu je 2017. postavan kip sv. Franjota kega je storil kipar Vid Vučak. Leta 2005. kardinal Josip Bozanić otkril je pred ulazon va crekvu kip pape Ivana Pavla II. “Trsatski hodočasnik”, rad Antota Jurkića. Malo daje od njega prama ceste je kip sv. Majke Tereze postavan 2018. a storen od strani albanskega kipara z Prištine Gezima. Muriqija. Mane je pak novi Križni put Antota Jurkića postavan 2013. jako lep i pravo mesto za prošećat se i meditirat. Jurkić je storil i bistu dobremu duhu Trsata pokojnemu fratru Serafinu Sabolu ka je pri dnu trsatskega križnega puta.
Homo daje!
Preko cesti je Hrvatska čitaonica, mesto kulture i društveneh događanj Trsaćan kade i danaska se zvoni od domaće besede. Storena je 1897. po dešenju Vežičana Mateta Glavana. Va čitaonice su dom imeli Hrvatsko pjevačko društvo Primorski Hrvat, Nogometni sportski klub Slavija, Limena glazba Trsat i Radničko-obrtničko potporno društvo Erazmo Barčić.
Na pute do Gradine je župna crekva svetega Jurja, zaštitnika Trsata kega se i ne slavi jako. Glavni blagdan Trsata je na 15 avgusta kad je Majka Božja ku neki zovu Vela Gospa. Ta dan jako čuda judi pride na Trsat od seh kraj. Čul san da su trejseteh let 20. stoleća oštari užali vrtet janjce na ražnje sakeh nekuliko metar pul cesti se od crekve pa do grobja.


Trsatska gradina al kula al kaštel je najverovatneje najstareja građevina na Trsate. Veruje se da je na ten meste, va vreme kad su tu živeli Liburni, bila promatračnica. Kad su Frankopani 1225. dobili gradinu ne zna se va kakoven je stanje bila. Castrum Tersact se prvi put spominje 1288. Gradina je potla Frankopani šla od ruke do ruke dok ni došla do Habsburgi. 1778. Marija Tereza je Trsat dala kotaru Bakar ki ni znal ča z Gradinu pa ju je 1826. prodal austrijskemu feldmaršalu Lavalu Nugentu. Kaštel je bil va vlasništve njigove familije se do Drugega rata. Nugent je dal da se kaštel obnovi a projekt je storil Venecijan Giacomo Paronuzzi. Stručnjaki nisu jako zadovojni kako je to storeno ma intanto kaštel je tu i danaska. Sedandeseteh let pasanega stoleća bilo je jako živo na Gradine. Bila je živa muzika za ples, va gornje istočne kule je bil restoran a va dolnje zapadne kule, s ke se obično gjeda Kvarner s vrha Trsata, je bil barić ki je delal do kasneh (raneh) ur. Užale su bit i kazališne predstave pa i opere na Gradine. Nekako mi se čini da je prvo bilo se lepje. Ma to se mane samo pričinja!

Fotografija Miljenka Mrvčića.


Kad zajdeš vanka z Gradine prideš na jog kade je po lete lepo sedet pod hrasti va hlade i pit biru. Od joga skreneš levo pa po jednen putiće dojdeš do igrališta Dolac. To igralište je već zaraslo va travu kuliko se dugo na njemu niš ne dogaja. A nekada je se grmelo od zijanja dece i veterani.
Vrnjamo se nazad, prama Krautzekovoj ulice pul ke je škola Trsat još od 1864. leta. Al osnovno školovanje trsacke dece počelo je još raneje, prama nalaze fra Emanuela Hoška, od 1818.
Preko puta školi je spomenik palen borcen Trsata va Drugen rate kega je 1977. storil Ljubo de Karina. Tuka va zadnje vreme na 21. aprila, dan kad je oslobojen Sušak, sako leto bude komemoracija na koj obično buden i ja. Inače na Trsate je nekuliko spomeniki na dogajanja iz NOB-a pa bi reć da Trsaćani fanj drže do tega.

Fotografija Miljenka Mrvčića.


1973. na Trsate je po projekte arhitekti Zdravkota Jelineka i Stjepana Krajača storena Dvorana mladosti ka je va ono vreme nan zgjedala kot san. Storena je od soldi ki su nabrani od slavnega i pjuvanega samodoprinosa. A kakova se dogajanja su onputa bila va njoj! Osim sporta (kako je jak bil Kvarner) do gostovanj sveckeh zvezd kot Tina Turner, Suzi Quatro, Matchbox, Demmis Roussos, Dr. Feelgood… A se je to bilo va vreme dok je direhtor Dvorane bil bivši trećemajac Željko Šarić Šare. Pa da se i onputa ni moglo!?
Od Dvorane ćemo pomalo prošećat preko Miševega sela do Trsatskega parka kako ga najveć zovu magari mu je službeno ime Park heroja a čuje se i Pančićev park. To je najveći rečki park a va njemu je na vrhe, ki je 145 metar nad moren, 1957.storena spomen kosturnica.


Od parka leh preko Šćitarove ulice je Trsatsko grobje, mesto na ken počivaju mnogi Sušačani važni za naš a i širi kraj. Na grobje je 1901. leta zakopan prvi pokojni a grobna evidencija se vodi od 1915. Grobje je zaštićeno kot kulturno-povjesna baština. Neko vreme san se jako zainteresiral za to grobje aš i mrtvi znaju govorit. Tako san puno tega doznal išćuć podatki od pokojneh po internete al knjigah. Ovako na brzinu, moren se spametit da su me najveć zadiveli podatki ke san doznal o Dagobertu Mülleru von Thomamühlu, Perotu Radakoviću, Andrije Račkemu, Božene Vilhar, od Ružići…


Kad je 2006. otprta Akademija primijenjenih umjetnosti počelo je novo vreme na Trsate. Došla je mladost i gušt je videt studente kako veselo hode po ceste al prit va kafić ki diši na lepa vremena kad si i ti bil mlad.
Evo, to bi bil Trsat, najlepji del Reki. Još malo pa će nan storit rodilište pa onda imamo na kupe se ča nan rabi. Jaslice i vrtić su već tu, osnovna škola je, nekako ćemo i srednju sredit, fakulteti i bolnica su a i grobje je tu. Ča bi se reklo – životni krug je zaprt.

Miljenko Mrvčić