Majevica

Majevica je prva nedeja va maje. Za Majevicu je vavek već se zeleno, lepo teplo i se va jeneh rožicah da je lepota to videt. Tako su magar govorili naši stari, aš danaska nan globalno zatopljenje va maje more prnest i sneg i mraz. Se je danaska moguće. Ma sejeno si ovi dni čujemo kako tići po umejkeh na se sorti kantaju. Judi su užali reć: Sad je žal onistemu brižnemu ki je se zimi umrl, magari ako je va raje. Tr sad, va maje, lepo je kod i v raje”.

Kako j’ pisal Ivo Jardas, mladost je komać čekala maj, a najveć divojki. Zato su kantale:

Majevice, lepa nedejice, 
Ti ćeš mane okrunit poneštru,
Al poneštru ale pod njun murvu.

Obnoć na viliju Majevice mladići divojkan prnesu “maj” i z rožicami poneštru okrune. Maj je lepa jelvica, šmrika, javorika, jesen, ki j’ va cvate, ale pak črešnjeva kita, ka se j’ lepo raspučila. Mladić stavi “maj” ča god na više more. Na vrh kuće, na dimjak, na vrh ureha, ki pul kuće raste, na vrh murvi, na brajdu, ale kamogod visoko.

Mladić va noće maj stavi, pak ga čuva do kuntra jutru, da mu ga ne bi ki promenil ale znel, aš takov dešpet radi jedan drugemu store. Divojki pak jako rano stanu, da vide ako njin je ki “maj” prnesal i kakov je “maj”, da ni morda ki ča za rug prnesal, aš se i to pripeti.

Kemu broskva, kemu maj

Trefi se da j’ ki mladić ča jadan na ku divojku, pak njoj namesto “maja” prnese rascvalu velu broskvu. To j’ onput velik rug, pak ako ka divojka dobije broskvu, ako lih more, zname ju prvo lego se susedi stanu. Broskvu stave i onoj divojke ka ima čuda frajari, ka ima sad ovega, sad onega. Lego takovoj broskvu stave na neko mesto kade ju ne more znet, lego ju celi dan si gjedaju. Takova divojka ka broskvu dobi na Majevicu, nima nigdere već potle prave ofajdi. Ako se s kun susedun ča poreče, vaje njoj zbode tu broskvu i reče:”Draga, leg muč, dokle ča ne čuješ. Da si kako j’ trebe, ne biš bila na Majevicu broskvu dobila lego maj kako i druge poštene divojki”.

Na Majevicu za polnen uževal je bit pul Marčeji tanac. To j’ bil zadnji mladoletni tanac, aš se vaje za Majevicun si mladići, ki suz zač i ki moru, poberu nekamo na delo. Najveć Marčeji gre va goru palit ugjeve. Neki pak s drugeh seleh gredu tesat, neki drva delat, neki japnenice palit, neki semo, neki tamo, tuliko da ni bivalo malomanj nijenega mladića doma od Majevice do Bele Nedeji.

Pine, Tree, Pinus, Cones, Las Vegas

“Maj” dura celo leto

Va Kastafšćine i božićno drfce zovu “maj”. Na Telovu zabiju pul put, kuda pasuje prošešijon, zeleni grabrići i jeseni ale “maji”. Deca pak na Telovo nose va prošešijone okrunjeni jesenići ale “maji”. Kad zidari kuću finjuju, ale kad imaju likuf, stave na vrh slemena “maj”. Kad deca na Petrovu ale na Ivanju kres zdenu, stave na vrh “maj”. Ki oštariju otpre, stavi nad vrata kitu javoriki ale “maj”. Onemju ki gre rad v oštariju, reču:”On re rad pod maj”. Z jenun besedun moren reć da va Kastafšćine deju saku dobu leta “maj” zelenoj kite i zelenemju jesenić, grabriću, javorike, šmrike, ale jelvice, s kun ča okrune, ale ako nju okrune, kako okrune “maj” za Božić. Besedi “božićno drfce” Kastafci ne rabe i ne poznaju.

Maj mesec da najvoli Majka božja, pak deju, da je zato pun rožic. Maslo, ko store va maje mesece, ne potroše, lego ga sprave za medižiju. To zovu “majno maslo”. Majno maslo je dobro za rani mazat. Otrok ki se maja meseca rodi, deju da j’ vesele sorti. Neki judi maja meseca natrgaju per od ostrugi, kopini, jagodic i od pokriv, pak to suše i od tega kuhaju lekariju. Takova lekarija da čisti krv.

Ivo Jardas, Kastavština