Moja mama mlekarica

Moja mama je celo svoje živjenje nosila mleko, najprvo od Kosi v Reku, a onda z Leprinca va Opatiju. Za prit v Opatiju i nazad po pute ki se je prvo zval „Partizanske Stube“, a danas „Stubište Joakima Pilata“ ni samo dvesto skalini nego i čuda više.

Put kuda su hodile začanske, zagrajanske i vedežanske mlekarice:

Mlekarica

Kada se j’ razneslo so mleko, prodalo i „zagnjelo“ se ča se j ‘ imelo za prodat, kada se j’ pul aventori pobral stari kruh za kokoše i pomiju za prasci, kada se j’ kupilo nohtić mesa za gulaš al pest sardelini za ofrigat, bilo j’ poć nazada zgorun.

Put je šal od Nove Cesti po Partizanskeh Stubah va Barede, na Bajokovšćinu pa preko Potoka va Martinčevu Rebar i vanka va Zatku. Po lete kad ni bilo školi užala san poć ki put z mamun pomoć raznest mleko. Kad smo se vrnjale, sunce je najveć peklo, a črčki najjače črčeli. Mama bi mi kupila koktu va „Barake“ na Novoj Ceste, a sebe bi natočila vodi va mericu na špine pul Pičulki. To nan je bilo i prvo počivalo.

Pul depožita

Po pute su bila storena napošna počivala na keh se j’ moglo koš rasprtit i  pot otrt. Drugi put se j’ počinulo Pul depožita. Onde j’ bilo dosta mesta i za sest pul koša. Treti put ma ne vavek, aš ni bilo lazno, počinulo se j’ va Katićeveh Baredah. Počivalo j’ bilo uzidano od kamiki mej ki se j’ užal zavuć i kakov gadina, a bile su jih pune Barede. Na Bajokovšćine pod Benašovemi Maruni ni bilo pravega počivala ma se j’ sejeno rado rasprtilo breme na zidić od skalina i odahnulo va hlade od maruni i nadihalo bavice ka j’ prihajala s Potoka.

Faucet, Soap, Hand Washing, Fountain

Najpotrebitejo počivalo bilo j’ ono va Martinčevoj Rebre. Samo Martinčeva Rebar, od Potoka do Zatki, ima preko dvesto skalini posloženeh skoro kako da j’ stuba stavna va rebar. Postoji štorije da gospodar po čigoven se j’ delal put, ni bil tega kuntenat i zahtjeval je da mu se zame ča manje umejka. Zato su storili tako drit i strm put. Pravi gušt je bil počinut va Zatke i napit se friške vodi na komunjskoj špine.

Va teh leteh mleko su z mojun mamun noševale – z Vedeža Anka Benašova i Mila Ivanova, z Zagrada Slava Katićeva, Roža Lovrinićeva, Ana Babićeva, a z Zatki Dana Babina i Nina Bukatova.

Seh oveh drageh judi keh san poznala već ni. Ni moje mami već ni čuda let. Ostale su još samo late za mleko poštivane va staroj vetrine.

Poslala nan Darinka Martinčić,

kot del štorije „Za Opatiju dvesto skalini“ objavjene va knjige „ Mlekarice“ od Jadranke Cetina i Duše Slosar Črnjar.

One thought on “Moja mama mlekarica

Odgovori

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Obavezna polja su označena sa *