Čobani i furmani

Uz puno sakodnevnih romanizmi i fanj tehničkih germanizmi va naš su se čakavski govor doušuljali i turcizmi. Med njima su  dvi riči (čoban i divan) tuliko udomaćene da ih smatramo kod prave svoje. Si znamo ki j to čoban, a značenje čobanije isto nije zagonetno (čuvanje i napasanje blaga).

Čoban

Z druge strane furman je germanizam raširen na celomu hrvackomu zajičnomu području, a doslovno preveden bi značil  vozar, prevoznik, volar, kočijaš ali kirijaš, a furmanija j prevoz tereta z konji ali voli, kirijašenje.

Za one istinske furmane i  čobane starinskoga kova, blago nij manje vridno biće.  Čaviše, saka krava, telica, junjica, prveskinja, mladovna, saki vol, bik, telac, junjac i saki kunj, kobila, ždribica i ždribac ima svoje osobno ime. Da ne bite rekli kako niste razumeli se ove riči naprvo stavne, triba pojasnit da j prveskinja junjica pred prvun telidbun, a mladovna krava potla prve telidbe.

Lisa

Krave su bile  Lise (ako su na glavi imele belu lisu), Bele (ako su bile svitle dlake), Sive (one ke su po sin telu bile sive), Šare (ako su bile šaroga kolora), a  Pera j bila škurokafena. Još su mogle bit:  Rume, Vrbe, Breze, Miće, Mile, File, Jagode, Jelenke, Cvete, Gidranke

Voli su bili Belci, Filci, Jeleni, Mićoki, Perani, Šarani, Sivci, Lisci, a konjun bi davali imena kod ča su Cezar, Cvetko, Fuks (kunj žutoga kolora), Gidran (ime za konjsku sortu uzgojenu va Panoniji za vojsku), Lisac, Moro (črn), Pram (škurokafeni), Sokol (živ, fletan, naredan), Sultan (črnosivi), Sivac i Šek (svitle dlake).

Više nij ni furmani, ni  čobani (a o čobanicah da se ni ne divani), nij ni konji, ni voli, ni krav više va štalah, pa neka ov prilog va Škabelinu bude spomen na se njih i na jedno z davna prošlo vrime.

Radovan Tadej, Čakavski besedarij